O PREDSTAVI
Mene je ova trilogija privukla zbog fenomena koji analizira, a to je određivanje pojedinca u odnosu na poziciju moći. To može biti tuđa pozicija moći koja nas frustrira, zbog čega osećamo potrebu da je prevladamo, osvojimo, ili prosto nađemo način da se ogradimo od nje i učinimo sebe nedodirljivim, mada nas činjenica da neko poseduje moć i dalje frustira. U malograđanskoj svesti postoji samo jedan recept za uspešno življenje – materijalno blagostanje, posedovanje društvenog ugleda i statusa. Pitanje uspeha i penjanja na društvenoj lestvici je pitanje moći koju osvajamo nad drugima i tako smanjujemo moć koja utiče na nas. Ili još surovije, još tačnije da se izrazim, reč je o stepenu poniženosti. U meri u kojoj smanjujemo naše osećanje poniženosti u odnosu na one iznad nas osvajamo moć da ponižavamo one ispod nas. Mislim da je društveni trenutak u kome se svi sada nalazimo obeleđen životnom filozofijom malograđanima i mehanizmima pomoću kojih malograđanski duh fnkcioniše i osećam da je veoma bitno raskrinkati taj mehanizam.
Iva Milošević
top |
O PISCU
KARL ŠTERNHAJM
(Carl Sternheim, 1878 — 1942) je nemački dramatičar i pripovedač. Najuspeliji su mu pozorišni komadi koji pripadaju ciklusu Iz junačkog života građanstva. Sarkazam, koji se jasno vidi već u naslovu, pogađa sve slojeve nemačkog društva pre Prvog svetskog rata, razotkrivajući lažni moral, karijerizam i idolatriju „ugleda". S ekspresionizmom ga povezuje sklonost groteski i tipiziranju, a u jeziku hiperbolični i u isti mah ogoljeni „telegrafski“ stil lišen naturalističke jezičke karakterizacije.
Dela: Ciklus drama Iz junačkog života građanstva (Gaće, Snob, 1913, Das Fossil, Die Kassette, Bürger Schippel); esej Kampf der Metapher, 1917; kratke priče Chronik von des zwanzigsten Jahrhunderts Beginn, 1918; drama Die Marquise von Arcis, 1918; novela Europa, 1919/1920; drama Manon Lescaut, 1921; drama Oscar Wilde, 1925; memoari Vorkriegseuropa im Gleichnis meines Lebens, 1936...
top
IZ KRITIKA
„Ovaj naš problem sa amoralnim, i sa nikogovićima kojima je jedina želja da postanu upravo amoralni tajkuni – uopšte nije naš! To je (...) opšti, svagdašnji princip među ljudima, to je ono o čemu piše Karl Šternhajm. Predstava u Jugoslovneskom dramskom koristi tri dela iz njegovog sedmotomog ciklusa, i odnosi se na onu najzatucaniju Nemačku, kroz tri generacije, sa završetkom u predvečerje Prvog rata. Bogaćenje počinje apsurdnim činom, padanjem običnih, istina ženskih gaća, nasred ulice, što privlači određeni kapital u džep muža vlasnice gaća. Nošena požudom ka uspehu, sledeća generacija se, sa otežalim đepovima, venčanjem vezuje za plemstvo, da bi se u trećem kolenu valjali i davili u amoralu svake vrste. Šternhajm je pisao odvojene komade, vrsne komedije, koje se podsmevaju „građanstvu“, ali i zasmejavaju to isto građanstvo. (...) Na to se rediteljka usresređuje, pocrtavajući pojedinačne nivoe moći kojima jedni druge gađamo u životu, od one osvojene u krevetu, preko moći novca, porekla, do politike, kao – valjda- najpokvarenijeg i najopasnijeg vida. (...)Predstava koju (...) ne bi trebalo da propustite.„
Aleksandra Glovacki, Večernje novosti
top
|
IGRAJU 
