O REDITELJU:
Aleks Čizholm (Alex Chisholm)
Aleks Čizholm je studirala istoriju na Oxford University gde je takođe godinu dana studirala kod Ser Iana MekKelena (Ian McKellen), Cameron Macintosh Professor of Contemporary Theatre. Postdiplomske studije režije završila je na Drama Studio London.
Aleks radi kao literarni menadžer u West Yorkshire Playhouse od decembra 2001. U Playhouse je između ostalih drama postavila i Sunbeam Terrace Marka Ketrlija i Hadersfild Uglješe Šajtinca u engleskoj verziji Krisa Tropa (Chris Thorpe). Takođe je režirala preko 300 čitanja dramskih tekstova među kojima i dramu Filipa Vujoševića za Birmingham Rep i Hampstead Theatre.
Pre nego što se pridružila The Playhouse-u, Aleks je sedam godina bila nezavisni reditelj i sarađivala sa Royal National Theatre, Chichester Festival Theatre i Paines Plough, vodećim britanskim putujućim pozorištem koje izvodi savremene drame. Godine 1993. osnovala je sopstvenu pozorišnu trupu Convivio. U svojoj trupi Aleks je režirala dramu Morisa Meterlinka “Peleas i Melisanda”, ” i svoju adaptaciju “A Night With Constantine Cavafy” .
gore
|
KRITIKE:
... Mnogo je vremena prošlo od kada sam bio tako iskreno srećan dok sam gledao jednu pozorišnu predstavu i isto tako žalostan što je ona morala da se završi. ... Glumci rade sve što je potrebno da poverujemo kako je Šajtinčeva priča ne samo njihova, nego i naša. Njih šestoro je izvanredno protumačilo Šajtinčev jedinstveni rukopis i na sceni oživelo i misli i strasti. Šajtinčev rukopis odlikuje se vrcavim dijalogom, crnim humorom, potresnim emocijama, papreno začinjenim jezikom i ogromnom erudicijom. ... U ovom slučaju o glumcima je teško govoriti pojedinačno: bez obzira na to, utoliko se pre mora makar pokušati. Jer upravo su oni pokušali i uspeli da nas upoznaju sa Rašom (g. Goran Šušljik koji nas pleni i zanosi vatrom svog obračuna, a dok ga upoznajemo počinjemo da se stidimo što smo sebe prepoznali u njemu), Ivanom (g. Nebojša Glogovac koji nas dira u srce i bez patetike nas dovodi do osećanja griže savesti što smo se usudili mu se smejemo), Duletom (g. Vojin Ćetković koji nam otkriva u šta smo se preobratili ako nismo postali Raša ili Ivan), Igorom (g. Damjan Kecojević koji nas uverava u postojanje dobronamernih ljudi iz naše mladosti koji se i jesu i nisu promenili, što im, vala, nikada nećemo oprostiti), Milicom (g-djica Tijana Mladenović koja nas zanosno plaši bezbrižnom otvorenošću svojih poriva) i Ocem (g. Josif Tatić koji nam pokazuje šta sve možemo da postanemo, ali ne kad odemo u penziju već koliko sledeće nedelje) ...
Hadersfild, Boško Milin
... Ova drama, drama tridesetogodišnjaka, novi rečnik, ne osobito bogat i razbokoren, ali ubojit, i bez zazora. Bez obilja, ako izuzmemo obilje psovki, rečnik gadjenja i prezira. Novi cinici i pobunjenici. Veliki gradovi i mali, skučeni, smučeni i tegobni životi ... životna, gotovo dokumentarna pustoš, i nad njom, ili izmedju redova, tragovi negažene ljudskosti, i još neugašene ljubavi, topline, saosećanja, razumevanja ... Ivan Nebojše Glogovca, tip neostvarenog, zavedenog knjižkog čoveka i sanjara, mirni neurotik, bolećivo snebilvao koje je upoznatlo greh i stahove, božiji čovek i ljudska žrtva. I tako sludjen, on u ovom obezljudjenom okruženju deluje kao «normalno» biće. Nije lako igrani ni Miškina (Dostojevski), ali je Glogovac uspeo da dobroćudnost učini zanimljivom i paradoksalnom ... Raša Gorana Šušljika, «puko mladić», nezavršeni student, mnogo hteo, mnogo započeto. Odrastanje izmedju bajke i pornića. Gorak, sa ustima punim psovki tamo gde je, e da je bilo sreće, mogao biti stih! ... Predstava mladih za mlade. I sa bogatim arsenalom psovki, nežna predstava, bez sentimenta, srećom, ali sa žalom za duhovnošću koja lagano odumire....
Psujem, a pevati bi' hteo, Muharem Pervić, Politika. 14. 03 2005.
gore
|
Igraju
