O PISCU:
Mark Rejvenhil je rodjen 1966. godine u Hejvorts Hitu (Zapadni Saseks). Studirao je dramu i englesku književnost na Bristolskom univerzitetu. U prvom trenutku razmišlja o glumi, ali ubrzo odustaje i posvećuje se režiji studentskih produkcija. Njegov prvi posao je administrativni asistent u Soho Poliju, novom pozorištu za pisce. Zatim postaje nezavisni reditelj. Predavao je dramaturgiju i radio u Finboro pozorištu. Uoči Božića 1994. režira komad Ivica i Marica. Zatim se vraća u London i zajedno sa Lujzom Mulvej stvara niz kratkih erotskih komada Pokazaću ti moj. Zatim sledi komad Fist u kome dva muškarca deset minuta pričaju o seksu. Za vreme jednonedeljnog prikazivanja upoznaje reditelja Maksa Staforda koji od Rejvenhila traži celovečernji komad. U proleće 1995. Rejvenhil je završio prvi nacrt komada čiji je radni naslov Jebena Dajana. Naslov komada je kasnije preinačen u Shopping&Fucking. U junu 1996. Maks Statford režira Shopping&Fucking u dvonedeljnoj radionici u Nacionalnom Studiju. Uz saradnju glumaca i reditelja komad doživljava više izmena pre stvaranja konačne verzije.
Mark Rejvenhil je napisao još pet celovečernjih komada: Faust is Dead 1997, Sleeping Around 1998, Handbag 1998, Some Explicit Polaroids 1999, Mother Clap's Molly House 2001.
gore
|
KRITIKE:
Snaga Marka Rejvenhila proizilazi iz njegove nepoštednosti. On ne štedi sredinu koju opisuje kao nimalo idealnu. On ide do fizioloških pojedinosti istopolnih seksualnih odnosa. Sve sa namerom da pokaže da u tom svetu gde se novcem pribavljaju i najneobičnija erotska zadovoljstva, postoji duboka želja za ljubavlju.
Da, "Shoping&Fucking" je drama o ljubavi. I zato smo je, JDP i Cenpi, stavili na repertoar. Ne, kao hit, ne kao skandal, ne kao bizarnost, već kao svedočanstvo u težnji za lepotom, emocijom pa i čistotom, koju nije nimalo lako naći u savremenom svetu.
"Shoping and Fucking and ...Loving", Jovan C´irilov, Program za predstavu
... Iva Milošević kao da nimalo nije fascinirana karakterom pobune Rejvenhilovih dramskih persona, a još manje je spremna da ih pravda ili sažaljeva. Sagledavajući ih iz sopstvene ravni, kao pripadnik iste generacije, rediteljka njihovu pobunu prepoznaje kao pad, ali i svojevrsnu pozu u kojoj oni ne uspevaju da sakriju pozamašnu meru samozadovoljstva zbog vlastite propasti. Jer, njihovo samouništenje ne nalikuje samosvesnoj desadovskoj destrukciji, već je u ovoj predstavi prikazano na način koji odgovara šetnji manekena po modnim pistama, pa i šepurenje pozera lišenih autentične tragičke dimenzije koju su, medjutim, imali njihovi prethodnici ...
"Lica i naličja pobune", Aleksandar Milosavljević, Glas
gore
|
Igraju
