2019.

Учешће на Међународној конференцији о управљању позориштима у Санкт Петербургу.

Успех представа Зашто је полудео господин Р? – на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу и Врат од стакла – на Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци.

2018.

Преминуо Небојша Глоговац.

После 70 година, нова поставка Краља Бетајнове у ЈДП.

2017.

Конференција Уније театара Европе у ЈДП.

Поводом премијере Ајнштајнових снова, у ЈДП гостовао астрофизичар и аутор дела Ален Лајтмен и одржао предавање „Физичар као романописац“.

2016.

После три деценије, прво гостовање ЈДП у загребачком Хрватском народном казалишту – с представом Уображени болесник.

Разбијени крчаг гостује на фестивалу у Тампереу у Финској.

Умрла Мира Ступица.

2015.

Змајеубице на Стеријином позорју у Новом Саду, у Загребу, Љубљани, Штутгарту…

Разбијени крчаг побрао неколико награда на Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци, Фестивалу Дани сатире у Загребу, а изведен и на Брионима, у Будви и Тивту.

Предавање уметника Роберта Вилсона, потом Душана Јовановића и Слободана Унковског.

ХНК из Загреба гостује с Вучјаком. Последњи пут ХНК је гостовало у ЈДП 1986.

Затворен Театар „Бојан Ступица“ из техничко-безбедносних разлога.

Југословенско драмско позориште први пут гостује у Кини, и то на два фестивала, у Пекингу и Шангају, с представом Уображени болесник.

2014.

Тамара Вучковић Манојловић директор ЈДП.

Београд је постао једно од седишта УТЕ (Уније театара Европе). Одлука је донета на састанку савета УТЕ у Израелу 15. новембра.

Реализован едукативни програм „… и ја волим позориште“ намењен ученицима завршних разреда београдских гимназија.

Змајеубице гостују на Битефу, у Грацу и Прагу.

Напустили су нас Марија Црнобори, Никола Симић, Јован Ћирилов, Олга Савић.

2013.

ЈДП је стекло статус установе културе од националног значаја 30. априла 2013.

У сарадњи с Француским институтом реализован је преводилачки пројект trans|script – објављено је пет француских нових драма и за свако дело организовано је јавно читање.

2012.

Тамара Вучковић Манојловић в.д. директора ЈДП.

Елијахова столица гостује у Бечу.

Иницијална конференција „Пали анђео историје“ у ЈДП и договор чланица УТЕ да праве заједнички вишегодишњи позоришни пројекат са неколико копродукцијских представа.

Основана је Фондација ЈДП.

Уведена је пракса да се сваког месеца неколико представа титлује на енглески језик.

2011.

Федрина љубав учествује у међународној сезони у Риму, а потом на фестивалу у Гвадалахари у Мексику.

Елијахова столица освојила Grand Prix „Мира Траиловић“ на 45. Битефу.

Златни ловоров вијенац Југословенском драмском позоришту за допринос уметности театра Фестивала МЕС, Сарајево.

Последња режија Дејана Мијача, Чеховљев Вишњик.

2010.

Федрина љубав на међународним фестивалима у Сан Хосеу у Костарики, а заједно са Расправом у Боготи у Колумбији.

Сањари гостују у Бечу на позив Волкстхеатер-а, потом на Фестивалу малих сцена у Ријеци, у Стразбуру у Француској и на МЕС-у у Сарајеву.

Југословенском драмском позоришту Прва награда за систематско неговање визуелног идентитета на Стеријином позорју.

Драма о Мирјани и овима око ње на Гавелиним вечерима у Загребу, па на фестивалу у Брчком.

Метаморфозе у Загребу.

2009.

Федрина љубав на Јесењем фестивалу у Мадриду.

Сањари освојили Grand Prix „Мира Траиловић“ на 43. Битефу.

2008.

Генерална скупштина УТЕ одржана у ЈДП.

3. априла прослављено 60 година ЈДП.

Млетачки трговац на фестивалу УТЕ у Клужу и Букурешту у Румунији.

2007.

Скакавци гостују приликом доделе Европске позоришне награде списатељици Биљани Србљановић у Солуну.

Циркус Историја учествује на XIV Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци, Mittelfest-у у Ћивидалеу у Италији, на Wienner Festwochen у Бечу и на Пулском интернационалном фестивалу у Хрватској.

На дну учествује на БОК фесту у Бјеловару.

2006.

ЈДП члан Европске позоришне уније УТЕ (L’Union des Théâtres de l’Europe).

Псећи валцер учествује на Фестивалу Iberoamericano у Боготи.

Скакавци учествују на Фестивалу малих сцена у Ријеци.

Скакавци, Хамлет и Хадерсфилд гостују у Љубљани.

Скакавци учествују на Фестивалу нове европске драме у Визбадену.

Псећи валцер учествује на фестивалу Пост Југославиа у Teatro di Roma у Риму.

Брод за лутке учествује на МЕС-у у Сарајеву, а Пред пензијом на Тузланским позоришним данима.

2005.

Шине учествују на фестивалу савремене драме у Будимпешти (Contemporary Drama Festival).

Хамлет (Драган Мићановић у насловној улози) учествује на МЕС-у у Сарајеву.

Хадерсфилд учествује на фестивалу Тузлански позоришни дани у БиХ.

Чланство ЈДП у ЕТЦ (European Theatre Convention). ЈДП је и члан НЕТЕ (Нове европске театарске акције) – од децембра 2005.

2004.

Млетачки трговац и Шине отварају позоришну сезону у Сарајеву.

Млетачки трговац учествује на Фестивалу МОТ у Скопљу и потом на Фестивалу „Theatre Mej(ni) Fest“ у Новој Горици.

Молијер – још један живот учествује на Фестивалу МЕС у Сарајеву (награде за глуму Микију Манојловићу и Мирјани Карановић); потом, представа гостује у Љубљани.

Шине учествују на Позоришном бијеналу Нове драме из Европе у Визбадену у Немачкој.

2003.

23. маја премијером Стеријиних Родољубаца у режији Дејана Мијача отворена нова Велика сцена ЈДП. Архитекте Зоран Радојичић и Дејан Миљковић; унутрашње уређење Ивана Миленковић. Позоришна скулптура Мрђана Бајића у атријуму. У фоајеу сачуван мозаик Девојка с бакљом Мила Милуновића.

Бранко Цвејић именован за директора ЈДП. Уметнички директор Горчин Стојановић.

Представа Скуп тријумфује на Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци освојивши пет награда.

2002.

ВД директора ЈДП постаје глумац и дугогодишњи члан ЈДП Бранко Цвејић, а Горчин Стојановић уметнички директор.

Слободан Унковски режира Шине Милене Марковић.

2002–2011.

Душан Јовановић поставља Молијер – још један живот (насловну улогу игра Мики Манојловић), Егон Савин режира Млетачког трговца, британска редитељка Алекс Чизхолм Хадерсфилд Угљеше Шајтинца, а Дејан Мијач Скакавце Биљане Србљановић, Ива Милошевић Федрину љубав Саре Кејн, Милош Лолић Сањари Роберта Музила, Александар Поповски Метаморфозе, а Борис Лијешевић Елијахову столицу по тексту Игора Штикса.

Буре барута гостује на фестивалу Ибероамерицано у Боготи у Колумбији.

Супермаркет гостује у Москви.

Shopping & Fucking гостује у Умагу.

Скуп у Копру у Словенији.

2001.

Управник и уметнички директор ЈДП је редитељ Горчин Стојановић.

Наставак прекинутих радова на изградњи Велике сцене. Поред Театра „Бојан Ступица“ постављена барака од 200 m2  у којој су смештени пробна сала, гардеробе, администрација, управа и фундус костима.

Београдска трилогија на турнеји: Фестивал малих сцена у Ријеци, Пула и Љубљана.

Буре барута гостује на фестивалу МЕС у Сарајеву.

1999.

Ева Браун (ЦЗКД) и Београдска трилогија гостују у Милхајму у Театру а.д. Рур код Роберта Ћулија (R. Ciulli).

Буре барута гостује у Ници у Француској.

После четрнаест година смењен Јован Ћирилов са места управника. За ВД директора ЈДП постављен Владимир Јевтовић.

1998.

Буре барута гостује у Љубљани у мају, те у Торуњу у Пољској на фестивалу „Контакт“. Освајају награде критике и публике.

Београдска трилогија учествује на Бонском бијеналу.

Гардеробер гостује у Скопљу.

Пуковник птица гостује у Пловдиву у Бугарској.

1997.

Троил и Кресида учествују на Шекспировом фестивалу у Крајови у Румунији.

Мизантроп гостује у Пловдиву у Бугарској.

17. октобра ујутро главну зграду ЈДП захватио је пожар у којем су изгорели Велика сцена, гледалиште и део канцеларија.

Умро је Мата Милошевић.

1996.

Буре барута гостује на Бонском бијеналу у Немачкој у јуну, а у октобру у Риму.

Представа Три високе жене гостује у Бечу.

1995.

Буре барута гостује у Скопљу и Битољу, а Троил и Кресида на фестивалу Охридско лето.

1994.

Писац Роналд Харвуд (R. Harwood) на премијери Гардеробера.

1991.

Позоришне илузије учествују на Мителфесту у Ћивидалеу у Италији.

1989.

Баал и Ружење народа у два дела гостују у Варшави.

1988.

Баал гостује у Улму у СР Немачкој.

На МЕС-у Баал осваја Златни ловор-вијенац за режију и костим а Ђурђа Цветић за глуму.

Представе Путујуће позориште Шопаловић и Буђење пролећа гостују у Москви и Лењинграду.

1987.

Баал гостује у Улму у СР Немачкој.

На МЕС-у Баал осваја Златни ловор-вијенац за режију и костим а Ђурђа Цветић за глуму.

Представе Путујуће позориште Шопаловић и Буђење пролећа гостују у Москви и Лењинграду.

1986.

У Софији гостују: Путујуће позориште Шопаловић, Крај викенда и Балкански шпијун.

1985.

На место управника и уметничког директора ЈДП изабран је Јован Ћирилов. Он ће водити позориште наредних 14 година, што је најдужи мандат међу управама ЈДП.

У овом периоду настале су представе: Путујуће позориште Шопаловић, Пер Гинт, Родољупци, Буђење пролећа, Ружење народа у два дела, Баал, Дозивање птица, Позоришне илузије, Хамлет (Бранислав Лечић у насловној улози), Лажни цар Шћепан Мали, Гардеробер, Последњи дани човечанства, Буре барута, У потпалубљу, Београдска трилогија, Мизантроп.

1984.

Хрватски Фауст гостује у Нансију.

1983.

Сумрак гостује у Варшави и Кракову.

Јанез Шенк је нови управник позоришта.

1982.

У Москви гостују Лимунација и Раскршће.

1982–1989.

Слободан Унковски режира Хрватског Фауста Слободана Шнајдера, Душан Јовановић Балканског шпијуна Душана Ковачевића, Дејан Мијач Путујуће позориште Шопаловић Љубомира Симовића, Стеријине Родољупце и Ружење народа у два дела Слободана Селенића, Харис Пашовић Буђење пролећа Франка Ведекинда и Дозивање птица, Едуард Милер Брехтовог Баала. У Позоришном студију Никита Миливојевић режира Жак или Покорност Ежена Јонеска, а на сцени Театра „Бојан Ступица“ Горчин Стојановић комад Људмиле Разумовске Драга Јелена Сергејевна.

1981.

13. марта завршено унутрашње реновирање; Велика сцена ЈДП поново отворена за публику.

Сумрак гостује у Фиренци.

У Софији гостују: Сумрак, Отело, Страх од летења и Лимунација.

После Петра Волка, за ВД директора изабран глумац Војислав Брајовић.

1980.

Сарадња ЈДП и Театра „Иван Вазов“ из Софије: Бранко Плеша режира Сабирни центар Д. Ковачевића у Софији, а Крикор Азарјан Некрштен дан у ЈДП.

1979.

Драматург ЈДП Миодраг Петровић изабран за уметничког директора.

Пољски редитељ Јежи Јароцки поставља Сумрак Исака Бабеља 14. новембра.

1978.

Дундо Мароје, Васа Железнова и Пучина гостују у Москви и Лењинграду, Отело и Дундо Мароје у Берлину у Дојчес театру (Deutsches Theater), а Шамар у Дрездену.

Управник ЈДП критичар Петар Волк, а уметнички директор на годину дана Зоран Милосављевић.

1977.

Представом Дуга у црнини Олге Савић отворен Позоришни салон, трећа камерна сцена ЈДП.

Глумац Марко Тодоровић ВД директора.

У Театру „Иван Вазов“ гостују Дундо Мароје, Васа Железнова и Пучина.

1976.

Премијера Дунда Мароја у Беловићевој режији за Дан позоришта.

1976–1977. Дејан Мијач режира своје прве представе у ЈДП: Васа Железнова и Пучина.

Непуна два сата пре почетка Васе Железнове, у саобраћајној несрећи гине глумац Слободан Ђурић. Имао је 32 године.

1975.

Весели дани или Тарелкинова смрт, Сократова одбрана и смрт и Трамвај звани жеља гостују у Софији.

Мистер Долар гостује у Трсту.

1974.

Због учешћа представе Весели дани или Тарелкинова смрт Фестивал малих сцена у Сарајеву добија име Фестивал малих и експерименталних сцена (МЕС).

Управник ЈДП Милосав Мирковић.

Гост из Москве редитељ Евгениј Р. Симонов режира Островског – Вуци и овце.

1973.

ЈДП слави 25 година рада.

Нушићевог Мистер Долара режира Мирослав Беловић.

У Театару „Иван Вазов“ у Софији гостују Мистер Долар, Варвари и Дејство гама зрака на сабласне невене.

Буба у уху прославља 200. извођење.

Бранко Плеша режира комад А.В. Сухово-Кобилина Весели дани или Тарелкинова смрт.

1972.

Хамлет у режији Стева Жигона (насловна улога Танасије Узуновић / Стево Жигон).

Варвари гостују у Букурешту.

1971.

Милутин Мишић уметнички директор следећих шест година.

Љубиша Ристић режира своју дипломску представу Буба у уху (7. јун премијера). У премијерној подели: Никола Симић (Виктор-Емануел Шандебиз), Никола Симић (Пош), Милан Гутовић (Камиј Шандебиз), Воја Брајовић (Ромен Турнел), Морис Леви (Доктор Финаш), Марко Тодоровић (Карлос Оменидес де Истангва), Власта Велисављевић (Огистен Ферајон), Боро Стјепановић (Етјен), Слободан Ђурић (Рагби), Бранко Миленковић (Батистен), Рада Ђуричин (Рејмонд Шандебиз), Бранка Петрић (Lisjen Omenides)

1970.

22. маја умро је Бојан Ступица.

На неколико месеци ВД управника глумац Маријан Ловрић, а потом управник Милан Ђоковић.

ЈДП први пут учествује на БИТЕФ-у: представа Паклена машина.

На рубу памети и Обична прича гостују у Букурешту, а у Крајови На рубу памети.

1969.

Боро Драшковић режира драму Драгослава Михајловића коју је аутор написао према свом роману о страдању на Голом отоку, Кад су цветале тикве.

Представу критикује сам председник Тито у говору у Зрењанину. Партијска организација ЈДП тражи да се нови комад скине с репертоара. После неколико извођења, представа је тихо забрањена.

19. децембра отворен Нови театар ЈДП у згради у парку Мањеж (будући Театар „Бојан Ступица“).

У Бечу гостују На рубу памети и Афера недужне Анабеле, а у Венецији Дундо Мароје и Афера недужне Анабеле.

1968.

Стево Жигон говори на студентским демонстрацијама Робеспјеров монолог из своје улоге у Дантоновој смрти.

ВД управника ЈДП постаје глумац Јожа Рутић, а убрзо, 3. маја, Бојан Ступица, који ће водити позориште непуне две године, тј. до своје смрти, 22. маја 1970. Он одлучује да „подмлади“ ансамбл и прима нове глумце: Ђурђију Цветић, Светлану Бојковић, Танасија Узуновића, Гојка Шантића, Милана Гутовића, Бранка Цвејића, Војислава Брајовића, Душана Ђурића, Јосифа Татића, Ивана Бекјарева, Мирјану Вукојчић, Зорицу Шумадинац, које ће штампа прозвати „Бојановим бебама“.

1967.

Спектакл Истрага Петера Вајса пред 15.000 гледалаца.

1966.

Ели Финци по други пут управник и уметнички директор ЈДП.

1965.

Велика турнеја ансамбла ЈДП по СССР (Откриће, На рубу памети и Талац).

Светска премијера Мрожековог (Sławomir Mrożek) Танга у ЈДП.

1964.

Ансамбл-представе Откриће и Ожалошћена породица на XИ Театру нација.

Откриће на сцени Театра Полског у Варшави.

1963.

Следеће три године Мирослав Беловић управник, уметнички директор Јован Ћирилов.

ЈДП учествује у јубилеју Мирослава Крлеже – 70 година од рођења. Премијере комада Салома, Маскерата; На рубу памети (у којем игра Љуба Тадић).

У Беловићевој поставци Бихнеровог комада Дантонова смрт Стево Жигон игра Робеспјера.

1962.

Бранко Плеша игра Хамлета у поставци Мате Милошевића.

1960.

У Софији гостују Откриће, Ожалошћена породица, Јегор Буличов и Краљ Лир.

1960–1970. Француски егзистенцијалисти на сцени ЈДП-а: Жан-Пол Сартр Заточеници из Алтоне у режији Мате Милошевића и Прљаве руке у режији Бора Драшковића, Албер Ками Калигула. Предраг Бајчетић режира Чисте руке Јована Христића и Џ. М. Синга Виловњак од западних страна.

Жан-Пол Сартр у ЈДП гледа представу Заточеници из Алтоне.

1959.

Уместо Глигорића, на челу куће Милан Дединац до 1962.

Велика турнеја по Пољској: у Варшави, Познању и Вроцлаву гостују Дундо Мароје, Ожалошћена породица и Краљ Лир.

10. децембра отворена Мала сцена ЈДП.

1957.

Бојан и Мира Ступица се враћају у ЈДП после ангажмана у ХНК у Загребу.

Глумачки пар Сер Лоренс Оливије и Вивијен Ли посећују ЈДП.

1956.

Председник Позоришног савета књижевник Иво Андрић.

Родољупци освајају Стеријину награду за представу у целини на Првом Стеријином позорју, глумци Виктор Старчић и Милан Ајваз награде за глуму за улоге Смрдића и Шербулића, а Миленко Шербан за сценографију.

Дундо Мароје и Јегор Буличов у МХАТ-у. Обострана гостовања зближују совјетске и југословенске позоришне културе. ЈДП у Горком, Лењинграду и Кијеву.

Дундо Мароје у Бургтеатру изненађује бечку критику и публику. „Респект! Респект!“ „Радосно изненађење, најрадосније у читавом низу овогодишњих гостовања страних трупа.“ „ЈДП је откриће 1956. године.“ „Било би веома пожељно кад би Ступица режирао неки комад на нашим сценама.“

Дундо Мароје у Будимпешти. „Мира Ступица је изванредан таленат, сјајна карактерна глумица, њен темперамент је као морски вихор усред сунчаног сјаја, томе вихору нико не може да одолева, ни на сцени нити у гледалишту.“

1955.

Бојан и Мира Ступица напуштају ЈДП због „неслагања са позоришном политиком“.

ЈДП у Паризу са Јегором Буличовим. Критика: „То је трупа!“, „Режија Мате Милошевића право је чудо прецизности и умерености“, „Миливоје Живановић пружио нам је мајсторску интерпретацију Јегора, коју би Антоан и Станиславски пођеднако волели“, „Пре свега, имамо посла са трупом, правом правцатом трупом, хомогеном, уиграном, која прожета духом ансамбла ради са великом савесношћу и поносом“, „Представа је пуна акцената, она привлачи, занима и узбуђује“…

Жан Вилар (Jean Villar) и ТНП гостују у ЈДП са Сидом.

1954.

Прво гостовање ЈДП ван граница земље – у Паризу на Првом Театру нација организованом у Театру Сара Бернард, са представом Дундо Мароје. „Пуни су духа, имају га и у телу, чак и у ногама када је то потребно… Трче, прескачу, лете, сцена пршти под ногама. Имају извандредну мимику. Читава ова френетична трупа изгледа као да се забавља, веселећи у исто време публику и ја бих желео због вашег уживања да можете вечерас отићи да јој пљескате.“ (Фигаро)

1950.

На летњој турнеји ЈДП посећује Сарајево, Мостар, Котор, Цетиње и Титоград. Играју: Љубов Јароваја, Дундо Мароје и Пера Сегединац.

1949.

Управник ЈДП књижевник Велибор Глигорић.

ЈДП на првој великој турнеји: Загреб, Љубљана, Марибор, Ријека, Пула, Бриони, Задар, Сплит и Дубровник. Играју: Краљ Бетајнове, Дундо Мароје, Љубов Јароваја и Родољупци.

1949 – 1959.

Мата Милошевић је режирао представе: Родољупци, Јегор Буличов, Краљ Лир (с Миливојем Живановићем у насловној улози), Ожалошћена породица; Бојан Ступица: Краљ Бетајнове, Дундо Мароје (с Миром Ступицом као Петруњелом и Мијом Алексићем као Пометом), Мирандолина; редитељ Томислав Танхофер класику: Антигона и Федра (обе с Маријом Црнобори у насловним улогама); а редитељ Мирослав Беловић: Плуг и звезде, Дуго путовање у ноћ и 1961. комад Талац.

1948.

3. априла Југословенско драмско позориште отвара врата публици премијерном представом Краљ Бетајнове.

Ели Финци директор ЈДП, уметнички руководилац у првој сезони Бојан Ступица, а у наредним (до 1953) Милан Дединац. У Уметничком савету: Ели Финци, Јозо Лауренчић, Мата Милошевић, Нада Ризнић, Јожа Рутић, Сава Северова и Томислав Танхофер.

Чланови уметничког ансамбла ЈДП: Милан Ајваз, Кора Ајхер, Бранка Андоновић (Веселиновић), Капиталина Апостоловић (Ерић), Вера Беблер, Мирослав Беловић, Љубомир Богдановић, Карло Булић, Вилхелмина Васиљевић (Жедрински), Млађа Веселиновић, Мира Глишић, Нада Грегурић, Јурица Дијаковић, Божидар Дрнић, Дејан Дубајић, Александар Ђорђевић, Миливоје Живановић, Стево Жигон, Иво Јакшић, Љубица Јанићијевић, Љубица-Царка Јовановић, Ђорђе Крстић, Јозо Лауренчић, Драго Макуц, Фрањо Малагурски, Невенка Микулић, Јован Милићевић, Мата Милошевић, Жарко Митровић, Ана Паранос, Дубравка Перић, Страхиња Петровић, Милан Пинтеровић, Бранко Плеша, Салко Репак, Нада Ризнић, Зоран Ристановић, Јожа Рутић, Сава Северова, Петар Стојановић-Словенски, Берт Сотлар, Данило Срећковић, Виктор Старчић, Александар Стојковић, Бојан Ступица, Мира Ступица, Ивица Танхофер, редитељ и глумац Томислав Танхофер, Михаило Фаркић, Рахела Ферари, Соња Хлебш, Марија Црнобори, Миленко Шербан, Младен Шермент.

1947.

Уредба о оснивању новог позоришта:

„Оснивам казалиште – Југословенско драмско позориште“ Јосип Броз Тито

1946.

Идеја о оснивању позоришта наднационалног карактера и по уметничком узору на МХАТ.

У сарадњи са Бојаном Ступицом, архитекта Момчило Белобрк реконструише и дограђује постојећу зграду позоришта у Мањежу за нови театар – Југословенско драмско позориште.