„Корупција? Шта је корупција, ситница… Многи тако раде.“
„Мито! Каква реч – мито! Сами су је измислили да вређају честите људе. Не ради се о миту, него о захвалности. А грех је човеку одбити захвалност, то ће увредити човека.“
„Неопростива глупост! Неће да узимају мито, хоће да живе само од плате.“
„Веруј ми да сваки писар зна да је боље бити сит човек него гладан филозоф.“
„Поштено сиромаштво лепо изгледа само у позоришту.“
„Кога нису ухватили, тај није лопов – тако мисли наша јавност.“
„А изигравати поштење, бога ми, нема смисла!“
У заједници у којој корупција постане друштвеном нормом, а како се додворити надређенима – важније од дипломе, ствар је животног опстанка обезбедити себи уносно место.
Представа је освојила два „Ардалиона” – за режију и костимографију на XIX Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу.
-
Никола Ракочевић
Василије Николајевич Жадов
-
Бранислав Лечић
Аким Акимович Јусов
-
Јелисавета Саблић Фелисата Герасимовна Кукушкина
-
Марко Баћовић
Аристарх Владимирович Вишњевски
-
Срђан Тимаров
Онисим Панфилович Белогубов
-
Јована Гавриловић Полина
-
Анђелика Симић
Ана Павловна Вишњевска
-
Богдан Диклић Досужев
-
Милена Живановић Јулкица
-
Небојша Љубишић
Микин
-
Стефан Бундало Први чиновник
-
Слободан Тешић
Василије
-
Марко Ајваз Антон
-
Анђела Крвавац Педикирка
Дизајн плаката: McCann Београд
