24. март 2020.

ПРЕДСТАВЕ ЈДП НА ИНТЕРНЕТУ

ПРОЧИТАЈТЕ ВИШЕ
Подели:
h

Чекајући моменат када ћемо поново почети да играмо и срећемо се из вечери у вече, Југословенско драмско позориште жели да остане у контакту са вама на једини начин који је могућ у условима када је најодговорније према себи и заједници остати код куће. Зато ћемо од четвртка 26. марта, на Youtube каналу (www.youtube.com/user/jugdramskopozoriste) и сајту jdp.rs емитовати снимке представа.

Прва представа коју ћемо вам приказати је Хадерсфилд Угљеше Шајтинца у режији Алекс Чизхолм. Почетак стриминга је у 21ч. Исту представу имаћете прилику да гледате наредна три дана у петак 27, суботу 28. и недељу 29. марта такође у 21ч.

Нову представу гледаћете наредног четвртка 2. априла. Такође у 21ч, емитоваћемо представу Буре барута Дејана Дуковског у режији Слободана Унковског.

У четвртак 9. априла емитоваћемо представу Скакавци Биљане Србљановић у режији Дејана Мијача.

Све представе ће бити репризно емитоване и наредна три дана по премијерном извођењу (премијере ће бити у четвртак а репризе у петак (у 21ч), суботу (у 21ч) и недељу ( у 18 и 21ч).

Будите са нама и пОсетите ЈДП Youtube канал, наш сајт и друштвене мреже.

Останите код куће! Будите одговорни према себи и заједници.

#ОстаниКодКуће

 

ДЕЈАН ДУКОВСКИ
БУРЕ БАРУТА
Режија Слободан Унковски

Представа БУРЕ БАРУТА Дејана Дуковског у режији Слободана Унковског премијерно је изведена на Великој сцени Југословенског драмског позоришта 18. марта 1995. године.

„Кад сам на македонском прочитао драму Дуковског Буре барута заиста сам био, као ретко када, одушевљен. Готово сам све разумео. А најважније, осетио сам основну вредност овог лапидарног текста, бритког дијалога, духовите форме и метафоричне слике свих наших мука усред мука које смо тада преживљавали. Да ли има ишта идеалније од тога да нови драмски текст личи на све оно што нас окружује, а да је довољно дестилисан, те није буквална копија стварности“, написао је Јован Ћирилов о драми Дејана Дуковског.

Представа БУРЕ БАРУТА гостовала је у Риму (Италија), Ници (Француска), Боготи (Колумбија), Љубљани (Словенија), Торуњу (Пољска), Скопљу (Македонија). Учествовала је на бијеналу у Бону (Немачка) и на фестивалу МЕСС у Сарајеву. Освојила је четири награде на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу 1996. године, за најбољу представу, за најбољег младог глумца (Сергеј Трифуновић), сценографију (Миодраг Табачки) и костимографију (Ангелина Атлагић). Миодраг Табачки је добио специјалну награду на Првом бијеналу сценског дизајна 1997. Представа је добила награду публике и критике на Осмом међународном фестивалу „Контакт“ у Торуњу у Пољској 1998.

Последње извођење било је 8. априла 2006. године.

БИЉАНА СРБЉАНОВИЋ
СКАКАВЦИ
Режија ДЕЈАН МИЈАЧ

Водитељ утицајног ТВ програма виђа се са својом новом познаницом, младом видовитом женом, у намери да искористи њене натприродне моћи како би дошао до информација о плановима и животима политичке елите. Угледни хирург и његова трудна сестра одлучују да се реше мука са својим старим, дементним оцем тако што ће га без докумената и само с једним кофером оставити крај ауто-пута, негде изван града. Пензионисани професор универзитета, академик који страсно игра лото, запошљава свог сина слабића као личног шофера, не би ли га тиме заштитио од последица његове мрачне прошлости.

Ово су само неке од узнемиравајућих прича које ће, како драма буде одмицала, почети да се преплићу и повезују стварајући тако једну суморну и опомињућу визију друштва изложеног великим променама, истовремено још увек снажно одређеног одлукама и вредностима старије генерације која не пристаје да препусти моћ.

Представа Скакавци освојила је пет Стеријиних награда: за најбољу нову драму (Биљана Србљановић), најбољу режију (Дејан Мијач), најбољу музику (Исидора Жебељан) и две за глуму (Рената Улмански и Исидора Минић). На истом Стеријином позорју, Округли сто критике прогласио ју је за најбољу представу фестивала. Уз гостовања у Љубљани и Загребу, Скакавци су суделовали и на фестивалима у Висбадену (Фестивал нове европске драме), Ријеци (Фестивал малих сцена) и Солуну (Премио Еуропа). На основу овог комада, најважнији немачки позоришни часопис Theater Heute прогласио је Биљану Србљановић за најбољег страног драмског писца године.