Велика усамљеност коју кријемо у себи у сукобу је са љубављу према животу, том огромном страшћу која није увек присутна у нашим осећањима. Нужно је прихватити сопствену усамљеност. Свако живи и завршава свој живот сам. У телима су скривене емоције. Верујем, није ни потребно изговорити, да се емоције превасходно и истински приказују кроз тело и мишиће. „Ланац душе“ је комад о жељи. Видите бол, зној, начин на који унутрашње биће покушава да пронађе пут ка споља. Та моћ је све већа, док се тела лагано умарају. Све што је у вези са људима, приказано је овде. Начин на који вас посматрају, како ви посматрате њих, како се они међусобно гледају. Понекад је немогуће ухватити емоцију очима, али сте свесни њеног присуства и осећате је под кожом. У основи је увек прича о љубави, љубави према другима, према себи, према простору који вас окружује, према свему. Лјубав је као један низ. Не планирам сцене унапред, већ интуитивно, попут животиње осећам шта је у ком тренутку исправно.
Sharon Eyal

Иако Шарон Ејал каже да је “Ланац душе” комад о љубави и чежњи, не треба очекивати превише романтике. Уместо тога, покрети су животињски и сирови, а узаврела група се креће у врхунској дисциплини и ритмичком јединству. Што дуже траје склад, све више времена морамо да уложимо у тражење разлика међу играчима, те њихових стварних намера. Из истих ствари се види колико смо различити. Дакле, овде, у контрасту између групе и појединца, Ејалова показује своју љубав према апсолутној јединствености сваког појединца.

Петнаест играча се крећу као један. Појединци се повремено одвоје од роја, али се потом изнова спајају како би постали део онога што изгледа као један велики организам. Ланац људи, стилова, ликова и емоција. Лјутња, страст, чежња, аверзија… Унутрашња борба сваког појединца иницира низ покрета који даље покрећу групу. Последњих година израелска кореографкиња Шарон Ејал осваја европску сцену својим интензивним стилом.

Играчица и кореографкиња Шарон Ејал је рођена у Јерусалиму. Играла је са Компанијом Батшева од 1990- 2008. године, и почела да ствара комаде у оквиру пројекта “Батшевини играчи креирају”. Радила је као сарадник уметничког директора ове трупе (2003-2004) и као стални кореограф компаније (2005-2012). Током 2009. године, почела је да креира за трупе широм света: “Killer Pig” (2009) и “Corps de Walk” (2011) за Carte Blanche из Норвешке; “Too Beaucoup” (2011) за Hubbard Street Dance из Чикага и “Плафона” (2012) за Компанију игре из Олденбурга. Трупу Л-Е-В оснива 2013. године, заједно са својим дугогодишњим сарадником Гајом Бехаром. Следи успех њиховог комада “Црно без наслова” за Компанију игре Опере Гетеборга. Шарон Ејал је добитница многих награда, укључујући и Награду Министарства културе Израела (2004) за младе ствараоце, Ландау награду за сценске уметности (2009) и титулу Изабраног уметника Фондације за културну изузетност Израела (2008). Такође, године 2017., уручена јој је Награда Јован Ћирилов, Београдског фестивала игре.

танзмаинз  је компанија савремене игре при Државном театру у Мајнцу. Од 2014. године, овај ансамбл који чине 22 изврсна играча и продукцијски тим, предводи Хоне Дорман. Оригиналне радове за танзмаинз потписују Гај Вајцман и Рони Хавер, Шарон Ејал и Гај Бехар, Гај Надер и Марија Кампос, Коен Августинен и Росалба Торес Гуеро, Данијел Десноје, Хозе Навас, Рој Асаф, Виктор Кихада…

Након 55 минута је крај, али комад још није завршен. Он остаје попут еха на сцени и у мислима публике. Нјихова реакција: крик задовољства и стајаће овације.
© tanznetz.de

Узвишено застрашујуће!
© Die deutsche Bühne online