Једно од најмоћнијих, најхрабријих и најлуциднијих дела највећег комедиографа у историји француског и светског позоришта. Комедија о лицемерју коју су, у време када је настала, због њене провокативне дрскости и слободоумне луцидности, исти ти лицемери забранили. У представи Егона Савина, она постаје прича о судбини човека који је пред притисцима и неподношљивом тескобом сопственог живота утеху потражио у слепој религиозности, подређујући јој све, заборављајући да ће се она, као и сви вештачки рајеви, на крају претворити у стварни пакао.
Представа је приказана на Данима сатире у Загребу, Сарајевској зими и Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци.
Борис Исаковић је, за улогу Оргона, добио награде „Раша Плаовић“ (најбоља улога сезоне на сценама београдских позоришта) и „Вељко Маричић“ (Међународни фестивал малих сцена у Ријеци). Анита Манчић је, за улогу Дорине, добила награду Удружења драмских уметника Србије „Љубинка Бобић“.
-
Бранка Петрић Гђа. Пернел, Оргонова мати
-
Борис Исаковић Оргон, Елмирин муж
-
Слобода Мићаловић
Елмира, Оргонова жена
-
Радован Вујовић
Дамис, Оргонов син
-
Милица Гојковић
Маријана, Оргонова кћи
-
Милан Марић
Валер, просац
-
Марко Баћовић Клеант, Оргонов шурак
-
Драган Мићановић
Тартиф, лицемерни богомољац
-
Анита Манчић
Дорина, Маријанина дружбеница
-
Слободан Тешић
Г. Лоајал, извршитељ
-
Милица Петровић Флипота, служавка гђе. Пернел
-
Марко Јанкетић
Лоран
