IVA MILOŠEVIĆ O PREDSTAVI: U Mnogo buke ni oko čega nalazim kopču sa našim vremenom, na prvom mestu, kada je reč o okolišanju oko lјubavi, svesnom i nesvesnom, pojedinačnoj ili udruženoj težnji za komplikovanjem ostvarenja lјubavnog odnosa. Pitam se da li danas u čoveku preovlađuju strah, cinizam, odustajanje od potrage za lјubavlјu, umesto sna i vere u nju. Naročito me rastužuje utisak koji sam stekla kada su u pitanju mladi lјudi, koji su u godinama kada institucija braka može postati opsesija ili pak izazivati veliku odbojnost. Ne mogu da se otmem dojmu da potrošački svet guši otvorenost bića prema onoj pravoj, spontanoj, besramno romantičnoj lјubavi koju kanališe priroda, a ne civilizacijski kanoni. Čini mi se da je današnji čovek postao ovistan o brzoj i kontinuiranoj potrošnji iskustava, doživlјaja i razmene sa drugim bićima. Ishitreno odbacujemo drugog, kao iznošen komad garderobe, krivo uvreni da smo upoznali i primili sve što on ima da ponudi. Skloniji smo da se prepustimo nekakvom bezbednom plutanju kroz oprezne i oskudne emotivne razmene, bez sveobuhvatnog zanosa. U ovoj, današnjoj globalnoj kulturi samoživosti, samookrenutosti i narcisoidnosti, ljudi svoju fragilnost i čežnju za romantičnim iskustvima počinju sve češće da kriju od drugih, zatomljuju duboko u sebi, pretvarajući se tako u nekakve ježeve koje je nemoguće nežno pomilovati. A čini mi se da sve to proističe iz činjenice da je ljubav nešto neizvesno, svojevrsna zona rizika, a pri tom je ona, paradoksalno, najveći izvor života.
