Ova predstava nastala je na osnovu jedne od najlepših i najtužnijih pripovedaka srpskog realizma, Švabice Laze Lazarevića. To je priča iz prošlog veka o mladom Srbinu na studijama u dalekom, bogatom, učenom svetu, o tome kako je uspeo da pobedi i stid i ponos kako bi bio srećan, o osećaju dužnosti prema svojoj porodici i svojoj sredini zbog koje je tu sreću morao da odbaci, i o tome kako patrijarhalna sebičnost i patriotska uskogrudost drugih može čoveka dovesti do toga da izgubi slobodu, uguši ljubav i izneveri sebe.

Švabica je učestvovala na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, Joakimfestu u Kragujevcu, Pozorišnom maratonu u Somboru, Borinim pozorišnim danima u Vranju i na Vršačkoj pozorišnoj jeseni. Gostovala je uz to i u Pančevu, Valjevu i Čačku.
Predstava je osvojila Sterijinu nagradu za kostimografiju (Lana Cvijanović) i četiri nagrade na festivalu Vršačka pozorišna jesen: za najbolju predstavu u celini, za režiju (Ana Đorđević) i za glumu (Marija Vicković i Radovan Vujović). Radovan Vujović je za svoju ulogu dobio i nagradu fonda „Dara Čalenić“.