Reč reditelja

Bojana kaže, onomad: hajde, radi Glembajeve.

Logično, meni, u Somboru, u ansamblu koji znam, čini mi se, u dušu, u zvôn, u treptaj i drhtaj.

Nikad brže napravljena podela.

Krleža: raskrinkavanje tamnih strana duha i tela jednog društva. Kojeg društva? Našeg društva.

Posle Crnjanskog i Andrića, koje sam radio, ne mogu pobeći – sve i da hoću – od trećeg monstruma naše književnosti. Lektire te stižu, volens-nolens.

Osipa se jedna društvenost.

Vreme je Krleži.

Gde, ako ne ovde, pod panonskim nebom, pod difuznim rasvetljavanjem ljudske prirode, njenih protivrečnosti, njenih antinomija patvorenosti i autentičnosti.

Sve to jeste mutno.

„Srce i duša, jedno će goreti“.

Gorčin Stojanović