Драма Љубомира Симовића први пут је изведена 10. октобра 1985. године, у режији Дејана Мијача, на сцени Југословенског драмског позоришта. Представа у којој су између осталих играли Миша Јанкетић, Милош Жутић, Ђурђија Цветић, Бранка Петрић, Јасмина Ранковић, Лјиљана Међеши, Милан Гутовић, Гојко Шантић… добила је неколико награда на Стеријином позорју 1986. године (најбољи савремени драмски текст, најбоља представа, најбоља режија…).
Представа је изведена 123 пута, а одгледало ју је готово 65.000 гледалаца. Играна је пет сезона, до почетка ратова деведесетих. Гостовала је широм бивше Југославије и у иностранству. Освојила је бројне награде. После премијере у ЈДП, овај комад је постављен двадесет пет пута широм Југославије и преко стотину пута у иностранству.

Три и по деценије после чувених Шопаловића у режији Дејана Мијача, на сцени „Љуба Тадић“ Југословенског драмског позоришта, Симовићев комад изведен је у режији Јагоша Марковића. Четворо глумаца Трупе Шопаловић, грађани окупираног Ужица, окупатори, сарадници окупатора, џелати и жртве, у истој су стварности, коју схватају другачије. Када је време за позориште, а када није, тек је једно од питања које комад носи. „Са једне стране имамо беду, баналност, мржњу, политику, зло, окрутност…а са друге стране позориште, лепоту, уметност, веру, утопију…Имамо и божију искру без премца која се у таленту садржи. Јасно је да је реч о одбрани уметности и одбрани позоришта. Тог живота којег сви проводимо у позориштима. То је и посвета и нама беднима у позориштима и свима који су нас напустили и онима који нас нису напустили, а највише оним који ће доћи”, рекао је редитељ Јагош Марковић.

У представи су коришћени архивски снимци:
Љуба Тадић говори текст из Коштане Борисава Станковића
Марија Црнобори говори текст из Антигоне
Мира Ступица говори текст из Размене Пола Клодела