Најновији текст вишеструко награђиваног младог писца и драматурга Ђорђа Kосића, настао на основу документарне грађе, бави се стварним догађајима и личностима у окупираном Београду током Другог светског рата.
Главни јунаци ове трагикомедије су популарни глумци Народног позоришта тог времена Александар Цветковић, Јован Танић, Љубинка Бобић, Жанка Стокић, Никола Поповић и Мирко Милисављевић. Неки од њих, паралелно су играли и у „Централи за хумор“, позоришној трупи која је изводила водвиље, скечеве, хумористичке и вокалне нумере за пуку забаву публике у периоду пред и током окупације Београда у Другом светском рату, а због тих ангажмана суђено им је у новембру 1944. године.
„У преплитању ратне и позоришне стварности, поставља се питање – шта је за осуду у околностима у којима је живети опасно по живот, и ко уопште има право да доноси пресуде. Централа за хумор је инспирисана истинитим догађајима и личностима, и у њиховом случају, пресуда је била брза и без права на одбрану, за неке – на смрт. У нашој представи, личности које су средином прошлог века наступале на сцени Народног позоришта појављују се на њој поново – наравно, овога пута као измаштани драмски ликови, плодови пишчеве фикције – да одбране свако своју позицију“, наводи аутор комада Ђорђе Kосић.
„И данас се може водити полемика око тога да ли је било исправно играти представе за време окупације. И данас нас искључивости са свих страна и уверење у сопствену правичност до те мере заслепљују, да се, без икаквих проблема, лако окрећемо против оних који су нам до јуче били блиски. Време је за рехабилитацију Цветковића и Танића, али време је и за комплетну рехабилитацију наше свести“, сматра Оља Ђорђевић којој ће ово бити прва режија у Народном позоришту у Београду.