У драми Јелице Зупанц, у возу од Загреба до Београда, пратимо замишљено путовање Иве Андрића и Милоша Црњанског. После тек завршеног Првог светског рата у коме је Црњански ратовао на страни Аустроугарске, а Андрић био утамничен у Марибору због сумње да је учествовао у сарајевском атентату, они се срећу у Загребу у тренутку уједињења југословенских народа у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Под притиском и еуфоријом победе и пораза, растурања и стварања држава, раскидања са старим и започињања новог, на овом путовању које се одвија почетком 1919, улазимо у емотивни, интелектуални свет двојице младих писаца који отварају многа питања – преиспитујући оно што је прошло и антиципирајући оно што тек долази.