Јуче је вест о твом одласку, драги наш Јагоше, као нека апокалипса у трену зауставила време и уздрмала стварност свакоме од нас.
Говорио си да време у театру другачије тече, да се другачије мери. Наставиће театарски да тече кроз твоје представе, игру глумаца, љубав свих оних око сцене на које си подједнако мислио… и са публиком која те волела и воли кроз твоја дела.
Твој живот било је позориште, твоја љубав су били твоји глумци и публика.
Сви заједно у нашем, твом Југословенском драмском позоришту, мислећи на тебе, зауставићемо стварност и твојим представама опраштаћемо се од тебе, драги наш Јагоше, у театарском трену који нема крај.
Твоје Југословенско драмско позориште