Борис Лијешевић: Из неке старе кутије с текстовима који чекају више од деценије, изронио је Лоренцачо. Добио сам га од Огњенке Милићевић прије готово петнаест година. Узбудио ме спој великог историјског и интимног; општег и личног. У једној особи се боре револуционар и Отац који страхује за своју дјецу; тираноубица и дјечак који жели да сачува своју душу и добар глас о себи. Дјечак је желио да добије своје мјесто у историји, а изгубио је све. Разочарао се, схватио да је промашио циљ, живот. Пут у историју поплочан је пороцима, гријехом и непочинствима. Не треба радити за човјечанство и за општу добробит јер се послије не могу опрати руке.