Душан Јовановић о комаду

Овај позоришни комад у три чина обухвата фрагменте сећања на крај Другог светског рата – тада шестогодишњег детета мушког пола.
Упркос чињеници да записивач овог текста лично врло добро познаје „јунака“ ове приче и његову родбину, из разумљивих разлога никако не може без резерве јамчити за веродостојност „јунаковог“ сведочења. Па ипак, иако исповест – у оно време шестогодишњег Зорана – не можемо заправо сматрати неприкосновеним, непротивречним, самим у себи закљученим, субјективним одразом једног минулог времена, а камоли аутентичним историјским документом, његова је – по много чему – нетипична судбина ипак у нама пробудила живу знатижељу. Навела нас је на размишљање. Док смо без икаквих додатака и улепшавања записивали делиће његових успомена, питали смо се шта је у ствари могао видети, чути, разумети и доживети шестогодишњи дечак 1944. и 1945? Другим речима: каква спознаја и какво искуство се крије, ако их уопште има, иза ових наизглед простодушних и једноставних делића опажања и збивања, ишчупаних из мора заборава?
Уверени да је то питање вредно и гледаочеве пажње, записане фрагменте сећања нанизали смо у вероватном хронолошком редоследу, који сада – условно речено – у епском драмском облику дајемо гледаоцима на размишљање.
Душан Јовановић

Реч редитеља

Ослобођење Скопља је комад о одрастању.
Да ли је могуће одрастати без иницијације насиљем, без ране спознаје о Злу?
Да ли је неопходно суочавање са тамном страном људске природе, још у детињству, не би ли се разумевао свет око себе?
Шта је тачно слобода?
Кад растемо, да ли се свет смањује или ми постајемо већи?
Шта је смисао нашег постојања? Љубав? А шта ако није? Ако је нема? Ако је не препознамо?
Јесмо ли ми збиља деца својих родитеља, или својих прародитеља? Да ли је код нас свако друго поколење увек на жртвеном олтару настанка Новог?
Је ли Ново боље од Старог? Је ли Старо боље од Новог?
Иде ли свет напред, назад или у свим правцима истовремено?
Може ли један људски живот бити лишен искуства рата?
Кад бих имао бар један одговор, не бих радио ову представу. Кад одговоре које мислим да имам не би изнова под сумњу ставило непосредно, посредно, проживљено или сањано искуство, не бих се бавио театром.
Душану Јовановићу дугујем ову представу, у име оног викенда на Чрном врху, оних ноћи у Драми СНГ-а, оних дана у Београду и Бечу, оног последњег сусрета у Љубљани, оних размењених писама, оних смехова, пењања по врлетима, вечере код Мете, разговора о свему, па и позоришту. Нишком театру дугујем у име ћалетовог Воћног дана од пре четрдесет година, кад сам први пут био у Нишу и ушао у Народно позориште. Себи дугујем у име себе дванаестогодишњег, док на сарајевском МЕСС-у гледам прве изведбе Ослобођења – љубљанску, у режији Георгијевског, и скопску, у режији Унковског.
Cher Душан, надам се да те нисам изневерио.
Одано,
Г.С.

Списак нумера и извођача које се користе у представи Ослобођење Скопља:

Eyot – She Is Dreaming of a Better Day
Eyot – If I could say what I want to say
Димитрије Бузаровски – Ноктурно оп. 52
Ден за ден – Свадба
Драгољуб Ђуричић & The Drums Company – Ритам слободе
Шуберт – Standchen (Serenade)