Dušan Jovanović o komadu

Ovaj pozorišni komad u tri čina obuhvata fragmente sećanja na kraj Drugog svetskog rata – tada šestogodišnjeg deteta muškog pola.
Uprkos činjenici da zapisivač ovog teksta lično vrlo dobro poznaje „junaka“ ove priče i njegovu rodbinu, iz razumljivih razloga nikako ne može bez rezerve jamčiti za verodostojnost „junakovog“ svedočenja. Pa ipak, iako ispovest – u ono vreme šestogodišnjeg Zorana – ne možemo zapravo smatrati neprikosnovenim, neprotivrečnim, samim u sebi zaključenim, subjektivnim odrazom jednog minulog vremena, a kamoli autentičnim istorijskim dokumentom, njegova je – po mnogo čemu – netipična sudbina ipak u nama probudila živu znatiželju. Navela nas je na razmišljanje. Dok smo bez ikakvih dodataka i ulepšavanja zapisivali deliće njegovih uspomena, pitali smo se šta je u stvari mogao videti, čuti, razumeti i doživeti šestogodišnji dečak 1944. i 1945? Drugim rečima: kakva spoznaja i kakvo iskustvo se krije, ako ih uopšte ima, iza ovih naizgled prostodušnih i jednostavnih delića opažanja i zbivanja, iščupanih iz mora zaborava?
Uvereni da je to pitanje vredno i gledaočeve pažnje, zapisane fragmente sećanja nanizali smo u verovatnom hronološkom redosledu, koji sada – uslovno rečeno – u epskom dramskom obliku dajemo gledaocima na razmišljanje.
Dušan Jovanović

Reč reditelja

Oslobođenje Skoplja je komad o odrastanju.
Da li je moguće odrastati bez inicijacije nasiljem, bez rane spoznaje o Zlu?
Da li je neophodno suočavanje sa tamnom stranom ljudske prirode, još u detinjstvu, ne bi li se razumevao svet oko sebe?
Šta je tačno sloboda?
Kad rastemo, da li se svet smanjuje ili mi postajemo veći?
Šta je smisao našeg postojanja? Ljubav? A šta ako nije? Ako je nema? Ako je ne prepoznamo?
Jesmo li mi zbilja deca svojih roditelja, ili svojih praroditelja? Da li je kod nas svako drugo pokolenje uvek na žrtvenom oltaru nastanka Novog?
Je li Novo bolje od Starog? Je li Staro bolje od Novog?
Ide li svet napred, nazad ili u svim pravcima istovremeno?
Može li jedan ljudski život biti lišen iskustva rata?
Kad bih imao bar jedan odgovor, ne bih radio ovu predstavu. Kad odgovore koje mislim da imam ne bi iznova pod sumnju stavilo neposredno, posredno, proživljeno ili sanjano iskustvo, ne bih se bavio teatrom.
Dušanu Jovanoviću dugujem ovu predstavu, u ime onog vikenda na Črnom vrhu, onih noći u Drami SNG-a, onih dana u Beogradu i Beču, onog poslednjeg susreta u Ljubljani, onih razmenjenih pisama, onih smehova, penjanja po vrletima, večere kod Mete, razgovora o svemu, pa i pozorištu. Niškom teatru dugujem u ime ćaletovog Voćnog dana od pre četrdeset godina, kad sam prvi put bio u Nišu i ušao u Narodno pozorište. Sebi dugujem u ime sebe dvanaestogodišnjeg, dok na sarajevskom MESS-u gledam prve izvedbe Oslobođenja – ljubljansku, u režiji Georgijevskog, i skopsku, u režiji Unkovskog.
Cher Dušan, nadam se da te nisam izneverio.
Odano,
G.S.

Spisak numera i izvođača koje se koriste u predstavi Oslobođenje Skoplja:

Eyot – She Is Dreaming of a Better Day
Eyot – If I could say what I want to say
Dimitrije Buzarovski – Nokturno op. 52
Den za den – Svadba
Dragoljub Đuričić & The Drums Company – Ritam slobode
Šubert – Standchen (Serenade)