ЕГОН САВИН: Чехов је увео време у драму и драму у време. Његови ликови питају се може ли се промашено пренебрећи а протекло надокнадити. Заносимо се да време које је неповратно прошло, које је донело године и умор може у једном тренутку постати нестварно, да се може почети изнова са тачке на којој је све пошло погрешним путем. Али очекивана будућност не долази, новог живота, у ствари, нема.
Можете побољшати друштвене услове колико хоћете, али ће увек бити људи чије ће наде остати изневерене, амбиције неостварене, људи који ће се очајнички заљубљивати у жене које их не воле, који неће умети да искористе прилику која им се пружа. Неки ће више волети бескорисну лепоту и сопствену жртву него корист или добит.
Увек ће бити људи који ће бити несрећни из разлога које ниједно друштво није у стању да отклони зато што ти разлози нису политички ни социјални него егзистенцијални. Чеховљева драма уроњена је у време које доноси догађаје које ћемо видети и који ће нестати у времену које наставља да тече. „Ујка Вања” је прича о истицању времена, како се године наших живота претварају у месеце и дани у сате и минуте, а затим се уливају у бескрајну реку времена. Реку без обала.