O pozorištu

Jugoslovensko dramsko pozorište osnovano je 1947. godine kao reprezentativno pozorište nadnacionalnog karaktera. Mnogi najznačajniji glumci drugih kulturnih centara iz Zagreba, Novog Sada, Sarajeva, Splita, Ljubljane i drugih gradova pozvani su da učestvuju u stvaranju pozorišta. Poznati reditelj Bojan Stupica postavljen je na čelo kuće kao umetnički rukovodilac. Stupica i kritičar Eli Finci, postavili su temelje repertoarske orijentacije JDP-a kao pozorišta visokog literarnog nivoa. To će ostati osnova do današnjeg dana, s tim da je, pored literarnog, element scenskog dobio ravnopravno mesto.

Prve sezone prošle su u znaku prikazivanja svetske i domaće klasike. Reditelji koji su u to vreme stvorili slavu JDP-a, Bojan Stupica, Mata Milošević i Tomislav Tanhofer bili su između rata već pod uticajem evropskog modernizma.

Duh, značaj i prestiž Jugoslovenskog dramskog pozorišta, poznati starijima, ali i na drugačiji način bliski publici koja je svoj ukus u teatru formirala od sredine osamdesetih naovamo, u vreme kada je Jovan Ćirilov u svojih četrnaest upravničkih sezona ustoličio JDP kao reprezentativno pozorište savremenog scenskog izraza u okvirima širim od bivše države, nisu ugasli ni tokom kriznih godina.

Sedamnaestog oktobra 1997. Jugoslovensko dramsko pozorište zahvatio je požar koji je uništio Veliku scenu i gotovo celu zgradu. Činilo se tada kako je to konačni kraj jedne utopije. Uz veliki napor uprave – Branko Cvejić (prvo kao zamenik direktora, a potom kao direktor kuće od 2002) i Gorčin Stojanović (direktor od 2001. i umetnički direktor od 2002) – i uz suštinsku pomoć Grada i gradskog sekreterijata za kulturu, Velika scena ponovo je otvorena 23. maja 2003. premijerom Rodoljubaca Jovana Sterije Popovića u režiji Dejana Mijača. Cilj Jugoslovenskog dramskog pozorišta pritom nije menjan: vrhunska izvođačka umetnost u sadejstvu sa otvorenošću, hrabrošću, ekskluzivnošću u izboru tema i materijala za svoje predstave.

Klasika na nov način, domaća i strana, savremeni prekretnički komadi, a uvek i na prvom mestu domaći tekstovi su stubovi na kojima, u skladu sa sopstvenom tradicijom, počiva visoka zgrada duha, stila i ukusa zvana Jugoslovensko dramsko pozorište. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu igraju se dela svetskih klasika: Šekspir, Molijer, Klajst, Čehov, Ostrovski, Dostojevski. Na sceni JDP-a veliki uspeh beleže i domaći dramski tekstovi, kako klasičih autora poput Sterije i Nušića tako i savremenih pisaca Biljane Srbljanović, Uglješe Šajtinca, Milene Marković. Tu su svakako i dela savremenih autora iz Britanije, Italije, Nemačke, Rusije… Pozorište je ostalo dosledno svojoj tradiciji da značajne dramske tekstove postavljaju relevantna rediteljska imena (Dejan Mijač, Egon Savin, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Dušan Jovanović, Jagoš Marković, Gorčin Stojanović, Aleksandar Popovski) istovremeno ostavaljajući svoja vrata širom otvorena novim snagama, koje će nastaviti da grade na ovim srećnim i vitalnim temeljima. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu se vodi briga o ansamblu, tako da su u njemu i sada najbolji glumci različitih generacija.

Jugoslovensko dramsko pozorište ima tri scene: Scena „Ljuba Tadić“ koja prima 586 gledalaca, Teatar „Bojan Stupica“ čija je rekonstrukcija u pripremi i Studio JDP za 112 gledalaca. Studio JDP otvoren je 2004. godine za predstave kamernog i eksperimentalnog karaktera.

Jugoslovensko dramsko pozorište otvoreno je za međuteatarsku saradnju i umrežavanje s kućama slične provenijencije i karaktera. Maja 2005. Jugoslovensko postalo je član Evropske pozorišne konvencije (ETC), a 2006. primljeno je u Uniju teatara Evrope (UTE), mrežu najznačajnijih pozorišnih kuća Evrope. 15. novembra 2014, Jugoslovensko dramsko pozorište i grad Beograd određeni su za jedno od sedišta UTE.

Od 2012. na čelu Kuće je Tamara Vučković Manojlović, članica ansambla JDP.