„Drama Veštice iz Salema je bio čin očaja:“

Ovo su reči dramaturga Artura Milera prilikom opisivanja geneze ove drame, zasnovane na istorijskim činjenicama. Godine 1692, u maloj američkoj zajednici Salemu, žene i muškarci su proganjani i bilo im je suđeno za veštičarenje. Glasine i laži bile su usijane i niko nije delovao bezbedno od optužbi ili osvete. Komad je zamišljen kao paralela tami makartizma koji je korodirao srce Amerike obuzeto antikomunističkom groznicom, koja je takođe žrtvovala Milera. Iz njenog epicentra – iskonske fascinacije paranojom, koja žrtvuje pojedince u svom kolektivnom besu – odjekuju višestruki odjeci u današnjem društvu rastrzanom strahom, populizmom, kulturom poništavanja i sveprisutnošću dezinformacija. Predstava je novo polazište kojim Nuno Cardoso nastavlja istraživanje temelja života u zajednici, u drugom eseju o slepoći društvenog čoveka. Opet Miler: „Ispod pitanja pravde, predstava iskopava smrtonosnu mešavinu nedozvoljene seksualnosti,straha od natprirodnog i političke manipulacije:’